za entuzijaste u oblasti transfernih cena
Zadovoljstvo nam je da objavimo publikaciju našeg najnovijeg članka, „Transferne cene i situacije sa gubicima: Demonstracija komercijalne realnosti u skladu sa principom „van dohvata ruke“ (Arm’s-Length Principle)“, u poreskom časopisu International Tax Review (ITR). Članak istražuje temu koja nastavlja da privlači veliku pažnju poreskih administracija širom sveta: tretman trajnih gubitaka u transakcijama između povezanih […]
Kreston MDM sa zadovoljstvom objavljuje da je naša direktorka, Jelena Mihić Munjić, objavila novi stručni članak za Bloomberg Tax. Članak pod nazivom „Safe Harbors: Is the Arm’s-Length Principle Losing Its Grip?” bavi se rastućom upotrebom safe harbor mehanizama u transfernim cenama i njihovim uticajem na dugogodišnje pravilo pune konkurencije (arm’s-length princip). Jelena daje informisanu perspektivu […]
Transferne cene su i dalje jedno od najvažnijih pitanja za kompanije koje posluju sa povezanim licima. Kako bi olakšali razumevanje i pravilnu primenu propisa, još prošle godine smo pripremili detaljan Vodič o transfernim cenama u Srbiji. U vodiču se nalaze objašnjenja ključnih pojmova, primena metoda za utvrđivanje tržišnih cena, kao i praktični primeri pripreme dokumentacije. […]
U Kreston MDM Srbija, naš tim za transferne cene, na čijem je čelu Biljana Sparavalo, ima ključnu ulogu u savetovanju multinacionalnih klijenata kroz složene međunarodne poreske okvire. Naša direktorka Jelena Mihić Munjić nedavno je dala značajan doprinos globalnoj diskusiji o revolucionarnom OECD okviru Amount B za transferne cene. OECD-ov Konsolidovani izveštaj o Amount B, objavljen […]
Na nedavno održanoj Kreston Evropskoj konferenciji u Atini, Jelena Mihić Munjić iz KRESTON MDM Srbija imala je čast da predstavi case study iz oblasti transfernih cena, čime je dodatno osnažila poziciju našeg tima kao jednog od vodećih u regionu u ovoj specijalizovanoj oblasti. Posebno smo ponosni što je Jelena imenovana za Europe Transfer Pricing Lead u okviru Kreston Global Transfer Pricing Group, gde svaki region […]
Sledeći članak je objavljen na sajtu Kreston Global, čiji je autor Jelena Mihić Munjić. U današnjoj globalizovanoj ekonomiji, ekonomska suština u transfernim cenama igra ključnu ulogu u pomaganju multinacionalnim kompanijama da usklade svoje poreske strategije sa poslovnim operacijama, dok istovremeno obezbeđuju usklađenost.. Omogućava kompanijama da raspodele prihode i rashode među poslovnim jedinicama u različitim jurisdikcijama, […]
Sledeći članak je objavljen na sajtu Kreston Global, čiji je autor Jelena Mihić Munjić. Princip „van dohvata ruke“ (VDR) je dugo bio kamen temeljac međunarodnog poreza, koji reguliše na koji način multinacionalne korporacije (MNK) raspoređuju profit i poreske obaveze preko granica. Međutim, ovaj princip, zasnovan na ideji da se svaki entitet tretira kao poseban, sve […]
U nedavnom članku o ženama u računovodstvu, Liza Robbins, generalna direktorka Kreston Global-a, Jelena Mihić, generalna direktorka Kreston MDM Srbija, i Carmen Cojocaru, tehnička direktorka za ESG i partnerka u Kreston Rumunija, podelile su svoje poglede na rodnu raznovrsnost i inkluziju u računovodstvenoj profesiji za časopis The Accountant.
Mala i srednja preduzeća (MSP) moraju se prilagoditi stalno promenljivim regulativama o transfernim cenama (TP) i složenom globalnom poreskom okruženju kako bi izbegla dvostruko oporezivanje i smanjila troškove usklađenosti.
Alokacija troškova u okviru transfernih cena ključni je aspekt međunarodnog oporezivanja za multinacionalne kompanije (MNE). Jedan od ključnih elemenata jeste pravilna raspodela troškova, koja obezbeđuje da transakcije unutar povezanih kompanija odražavaju standard „van dohvata ruke“, kako to zahtevaju OECD smernice.
Kako se kompanije snalaze u post-COVID pejzažu, dinamika outsourcinga i transfernih cena postala je centralna tema. Sa 77% evropskih zemalja koje sada favorizuju intra-kontinentalni outsourcing, fokus se prebacio na jačanje globalnog lanca vrednosti (GVC) i smanjenje zavisnosti od tradicionalnih centara za outsourcing poput Kine i Rusije.
Sporovi u vezi sa transfernim cenama postaju sve značajniji dok poreske vlasti širom sveta sve pažljivije analiziraju multinacionalna preduzeća (MNE) kako bi osigurale usklađenost sa principom „van dohvata ruke“.
Zadovoljstvo nam je da objavimo publikaciju našeg najnovijeg članka, „Transferne cene i situacije sa gubicima: Demonstracija komercijalne realnosti u skladu sa principom „van dohvata ruke“ (Arm’s-Length Principle)“, u poreskom časopisu International Tax Review (ITR).
Članak istražuje temu koja nastavlja da privlači veliku pažnju poreskih administracija širom sveta: tretman trajnih gubitaka u transakcijama između povezanih lica. Iako su gubici prirodan deo poslovanja, proistekli iz faza pokretanja, tržišnih padova, strateških ulaganja ili vanrednih eksternih šokova, poreske vlasti ih često tretiraju kao signal upozorenja da interno utvrđene cene možda ne odražavaju uslove “van dohvata ruke” (tržišne uslove).
Oslanjajući se na smernice OECD-a, razvoj događaja specifičnih za različite jurisdikcije i noviju sudsku praksu iz Argentine, Češke Republike i Francuske, članak objašnjava:
- Kako bi gubici trebalo da budu raspoređeni na osnovu funkcija, rizika i finansijske sposobnosti.
- Zašto je razumevanje komercijalnih pokretača gubitaka ključno za odbranjive transferne cene.
- Kada uporedive kompanije koje generišu gubitke mogu i dalje biti prihvatljive u benčmarkingu.
- Važnost adekvatne dokumentacije, uverljivih prognoza i doslednih internih ugovora.
- Praktične strategije za podršku odbranjivim ishodima tokom pokretanja poslovanja, ekonomskih padova i vanrednih poremećaja.
Analiza potvrđuje ključni princip: odbrana situacija sa gubicima u transfernim cenama nije u poricanju postojanja gubitaka, već u dokazivanju, putem koherentnih dokaza, da ti gubici odražavaju istinske komercijalne realnosti u skladu sa ponašanjem nezavisnih strana.
Ceo članak je sada dostupan putem International Tax Review.
Kreston MDM sa zadovoljstvom objavljuje da je naša direktorka, Jelena Mihić Munjić, objavila novi stručni članak za Bloomberg Tax.
Članak pod nazivom „Safe Harbors: Is the Arm’s-Length Principle Losing Its Grip?” bavi se rastućom upotrebom safe harbor mehanizama u transfernim cenama i njihovim uticajem na dugogodišnje pravilo pune konkurencije (arm’s-length princip). Jelena daje informisanu perspektivu o tome kako se pristupi poreskih vlasti širom sveta menjaju, koje praktične posledice to ima za multinacionalne grupe i kakvi se regulatorni trendovi očekuju u budućem međunarodnom poreskom okviru.
Ova publikacija još jednom potvrđuje posvećenost Kreston MDM-a u oblasti stručnog vođstva, kao i Jeleninu ulogu uticajnog i cenjenog glasa u međunarodnim poreskim pitanjima.
Celokupan članak dostupan je na sajtu Bloomberg Tax.
Za medijske upite ili dodatne informacije, možete nas kontaktirati na [email protected].
Transferne cene su i dalje jedno od najvažnijih pitanja za kompanije koje posluju sa povezanim licima. Kako bi olakšali razumevanje i pravilnu primenu propisa, još prošle godine smo pripremili detaljan Vodič o transfernim cenama u Srbiji.
U vodiču se nalaze objašnjenja ključnih pojmova, primena metoda za utvrđivanje tržišnih cena, kao i praktični primeri pripreme dokumentacije. Namenjen je računovođama, poreskim savetnicima i svima koji žele da svoje poslovanje usklade sa aktuelnim zakonodavstvom.
👉 Vodič možete besplatno preuzeti na sledećem linku
U Kreston MDM Srbija, naš tim za transferne cene, na čijem je čelu Biljana Sparavalo, ima ključnu ulogu u savetovanju multinacionalnih klijenata kroz složene međunarodne poreske okvire. Naša direktorka Jelena Mihić Munjić nedavno je dala značajan doprinos globalnoj diskusiji o revolucionarnom OECD okviru Amount B za transferne cene.
OECD-ov Konsolidovani izveštaj o Amount B, objavljen 24. februara 2025. godine, predstavlja istorijsku prekretnicu – prvi put uvodi se formula za bezbednosno utočište (safe harbour) za rutinske distributivne aktivnosti. Ova reforma ima za cilj da pojednostavi usklađenost za multinacionalna preduzeća, čineći transferne cene predvidljivijim i administrativno lakšim za primenu.
Jelena je, kao Kreston Europe lider za transferne cene, zajedno sa Martinom Bonnerom, predsedavajućim Kreston Global grupe za transferne cene, podelila svoja stručna zapažanja za Bloomberg Tax o tome kako će ovaj novi okvir promeniti strategije i usklađenost u oblasti transfernih cena za globalna preduzeća.
Posvećenost izvrsnosti u Kreston MDM-u ne ogleda se samo u kvalitetu naših usluga, već i u tome što omogućavamo klijentima da budu u korak sa međunarodnim regulatornim promenama.
Pročitajte više o OECD Amount B okviru i komentarima Jelene Mihić Munjić u članku za Bloomberg Tax.
Na nedavno održanoj Kreston Evropskoj konferenciji u Atini, Jelena Mihić Munjić iz KRESTON MDM Srbija imala je čast da predstavi case study iz oblasti transfernih cena, čime je dodatno osnažila poziciju našeg tima kao jednog od vodećih u regionu u ovoj specijalizovanoj oblasti.
Posebno smo ponosni što je Jelena imenovana za Europe Transfer Pricing Lead u okviru Kreston Global Transfer Pricing Group, gde svaki region ima svog regionalnog lidera. Ova prestižna uloga potvrđuje njen lični doprinos, kao i značaj koji Kreston MDM ima u razvoju globalne transfer pricing strategije.
Ništa manje važna bila je i uloga Biljane Sparavalo, naše Head of Transfer Pricing, koja je tokom konferencije razmenila dragocena iskustva sa kolegama iz različitih zemalja i uspostavila niz novih profesionalnih kontakata. Njen strateški uvid i ekspertiza igraju ključnu ulogu u pozicioniranju našeg tima kao pouzdanog partnera za transferne cene, kako na lokalnom, tako i na međunarodnom nivou.
Radujemo se što ćemo i dalje deliti našu ekspertizu i doprinositi unapređenju praksi širom Kreston mreže.
Uz dinamične diskusije i stručne sesije, Jelena i Biljana su iskoristile priliku da uživaju u istorijskim lepotama Grčke – od Akropolja do Epidaurusa.
Sledeći članak je objavljen na sajtu Kreston Global, čiji je autor Jelena Mihić Munjić.
U današnjoj globalizovanoj ekonomiji, ekonomska suština u transfernim cenama igra ključnu ulogu u pomaganju multinacionalnim kompanijama da usklade svoje poreske strategije sa poslovnim operacijama, dok istovremeno obezbeđuju usklađenost.. Omogućava kompanijama da raspodele prihode i rashode među poslovnim jedinicama u različitim jurisdikcijama, obezbeđujući operativnu efikasnost i podržavajući poslovne ciljeve. Istovremeno, ekonomska suština pruža neophodnu osnovu da transferne cene funkcionišu kao usklađeno i održivo poresko sredstvo. Ovi koncepti deluju u sinergiji kako bi podržali zdravu poresku i poslovnu praksu.
Okvir transfernih cena
U svojoj suštini, transferne cene uključuju određivanje cena za transakcije između povezanih subjekata unutar multinacionalne grupe. Ove transakcije mogu obuhvatati robu, usluge, intelektualnu svojinu i finansiranje. Princip „van dohvata ruke“, koji zahteva da se cene transakcija povezanih lica određuju kao da su sprovedene između nepovezanih strana, međunarodni je standard u regulisanju transfernih cena.
Prvo poglavlje smernica OECD-a o transfernim cenama pruža osnovne smernice za primenu principa „van dohvata ruke“. Naglašava važnost analize funkcija koje obavljaju, rizika koje preuzimaju i imovine koju koriste subjekti uključeni u međukompanijske transakcije. Ovaj okvir naglašava usklađenost između politike cena i ekonomskog doprinosa svakog entiteta.
Smernice takođe naglašavaju potrebu za doslednošću između stvarne poslovne aktivnosti kompanije i njenih praksi transfernih cena, što znači da je ekonomska suština sastavni deo koji pokazuje usaglašenost sa principom „van dohvata ruke“.
Princip ekonomske suštine
Ekonomska suština je princip koji osigurava da je osnovna stvarnost transakcije usklađena sa njenom pravnom i finansijskom strukturom. Ekonomska suština treba da ojača transferne cene tako što će obezbediti da međukompanijski aranžmani budu zasnovani na stvarnoj poslovnoj aktivnosti.
Šesto poglavlje smernica OECD-a, koje se bavi tretmanom nematerijalnih dobara, naglašava potrebu da se proceni ekonomska suština prilikom raspodele prihoda od intelektualne svojine. On precizira da subjekti koji polažu pravo na povrat od nematerijalnih sredstava moraju aktivno doprinositi njihovom razvoju, unapređenju, održavanju, zaštiti i iskorišćavanju (DEMPE funkcije). Ovo osigurava da se profiti dodeljuju jurisdikcijama u kojima se obavljaju značajne aktivnosti koje dodaju vrednost.
Pokazatelji ekonomske suštine uključuju:
- Funkcije koje se obavljaju – Da li uključene strane doprinose značajnoj vrednosti kroz svoje uloge i odgovornosti?
- Preuzeti rizici – Da li entitet koji prima prihod snosi značajne rizike, kao što su tržišni ili operativni rizici?
- Korišćena imovina– Da li se ključna imovina, kao što su intelektualna svojina ili oprema, stvarno koriste u jurisdikcijama u kojima se prijavljuju profiti?
Usklađivanjem politike transfernih cena sa ovim pokazateljima, kompanije mogu da stvore odbrambeni položaj koji zadovoljava poreske organe, istovremeno odražavajući stvarnu poslovnu dinamiku.
Smernice OECD-a i regulatorni trendovi
Najnovije smernice OECD-a o transfernim cenama, ažurirane 2022. godine, naglašavaju kritičnu ulogu ekonomske suštine u obezbeđivanju usklađenosti i transparentnosti. Ključna poglavlja smernica pružaju detaljan plan puta za integraciju ekonomske suštine u strategije transfernih cena:
- Poglavlje II se fokusira na tradicionalne metode transakcija i zahteva da cene odražavaju stvarne doprinose stvaranju vrednosti, a ne veštačke raspodele
- Poglavlje V zalaže se za robusnu dokumentaciju gde izveštaji o transfernim cenama moraju pružiti jasne dokaze o stvaranju vrednosti i ekonomskom doprinosu.
- Poglavlje IX se bavi poslovnim restrukturiranjima, zahtevajući od kompanija da procene ekonomsku suštinu promena međukompanijskih aranžmana. Ističe važnost osiguravanja da ova restrukturiranja budu u skladu sa poslovnom realnošću, a ne da budu vođena isključivo poreskim razmatranjima.
Ovi principi su ojačani merama kao što je izveštavanje po zemljama (CbCR) u okviru BEPS Action13, koja poreskim vlastima pruža sveobuhvatan uvid u poslovanje MNC-a i raspodelu prihoda. Umesto da ove mere posmatraju kao restriktivne, kompanije mogu da ih koriste da ojačaju svoje strategije transfernih cena i usklade poslovanje sa najboljim globalnim praksama.
Praktične strategije
Da bi transferne cene i ekonomska suština efikasno funkcionisali zajedno, preduzeća mogu primeniti sledeće strategije:
1. Uskladiti politike sa smernicama OECD-a – osigurati da transferne cene odražavaju stvarne funkcije, rizike i sredstva uključenih subjekata.
2. Pružiti sveobuhvatnu dokumentaciju – pružiti jasnu i detaljnu dokumentaciju koja objašnjava razlog odluka o cenama i pokazuje usklađenost sa principom „van dohvata ruke“ i zahtevima ekonomske suštine.
3. Fokusirati se na DEMPE okvir – proceniti raspodelu intelektualne svojine uzimajući u obzir DEMPE okvir iz šestog poglavlja, obezbeđujući da profiti budu usklađeni sa aktivnostima koje dodaju vrednost.
4. Biti informisan o globalnim propisima – pratiti ažuriranja OECD smernica i promenu poreskih zakona u jurisdikcijama u kojima kompanija posluje da bi bila u koraku sa zahtevima usklađenosti.
5. Konsultacije sa stručnjacima – kada je potrebno, angažovati stručnjake za transferne cene i pravne savetnike kako bi se snalazili u složenim regulatornim okruženjima i optimizovali strategije.
6. Promovisati transparentnost – izgraditi poverenje sa poreskim vlastima pružanjem pravovremenih i tačnih informacija tokom revizija ili upita.
Transferne cene i ekonomska suština nisu suprotstavljeni koncepti, već međusobno zavisni, koji, kada su usklađeni, formiraju čvrst temelj za multinacionalne poslovne operacije. Specifična poglavlja OECD smernica naglašavaju važnost integrisanja ekonomske suštine u strategije transfernih cena kako bi se obezbedila usklađenost i transparentnost. Usvajanjem ovih principa, kompanije mogu postići usklađenost, optimizovati poreske rezultate i podržati održivi rast. Kako se globalna poreska pravila menjaju, ovaj pristup će biti ključan za sigurno snalaženje u međunarodnom poslovnom okruženju.
Sledeći članak je objavljen na sajtu Kreston Global, čiji je autor Jelena Mihić Munjić.
Princip „van dohvata ruke“ (VDR) je dugo bio kamen temeljac međunarodnog poreza, koji reguliše na koji način multinacionalne korporacije (MNK) raspoređuju profit i poreske obaveze preko granica. Međutim, ovaj princip, zasnovan na ideji da se svaki entitet tretira kao poseban, sve više ne uspeva da obuhvati prirodnu međusobnu povezanost modernih multinacionalnih kompanija. Sa složenim lancima vrednosti, nematerijalnom imovinom i centralizovanim donošenjem odluka, tradicionalni VDR pristup pokazuje svoja ograničenja, što dovodi do pitanja: da li je sada ovaj princip teško primenljiv?
Centralni izazov je fiktivni okvir
U srcu VDR-a leži pretpostavka da svaka poslovna jedinica u okviru MNC posluje kao poseban i nezavisan entitet. U praksi, međutim, multinacionalne kompanije funkcionišu kao kohezivne jedinice, sa centralizovanim strategijama, zajedničkim resursima i čvrsto integrisanim operacijama. Ova neusklađenost stvara distorzije u raspodeli dobiti i oporezivanju, posebno u sektorima koje pokreće nematerijalna imovina poput tehnologije i farmaceutskih proizvoda.
Napori da se sprovede VDR često uključuju identifikaciju uporedivih transakcija između nezavisnih entiteta, što je zadatak koji je sve teži u današnjoj globalizovanoj i digitalizovanoj ekonomiji. Za transakcije koje uključuju nematerijalna ulaganja ili jedinstvene poslovne modele, zaista uporedivi podaci možda ne postoje. To rezultira subjektivnim procenama, složenim procesima poštovanja propisa i čestim sporovima sa poreskim organima.
Preispitivanje okvira
Uprkos svojim nedostacima, princip VDR ostaje ključan u globalnom poreskom sistemu. Njegova potpuna zamena, kao što neki zagovaraju kroz formularnu raspodelu (FR), odnosno raspodelu prema formuli, predstavlja značajne političke i logističke izazove. Pragmatičniji put napred uključuje poboljšanje VDR-a kako bi se bolje uskladio sa realnošću modernog poslovanja uz istraživanje postepenih reformi kako bi se otklonili njegovi najveći nedostaci. Neke od ideja mogu uključivati:
1. Širenje sigurnih luka za rutinske transakcije
Pravila sigurne luke pojednostavljuju usaglašenost za rutinske, niskorizične transakcije tako što dozvoljavaju standardizovane profitne marže ili unapred određene metode. Na primer, rutinske usluge, proizvodnja i distributivna aktivnost bi mogle imati koristi od sigurnih luka, smanjujući potrebu za iscrpnom dokumentacijom i funkcionalnim analizama. Ovaj pristup minimizira sporove i omogućava poreskim vlastima da se fokusiraju na složenije slučajeve visokog rizika.
2. Pojednostavljene metode raspodele dobiti
Za integrisane operacije i transakcije koje uključuju nematerijalna ulaganja, pojednostavljene metode raspodele dobiti mogu premostiti jaz između ekonomske realnosti i VDR-a. Oslanjajući se na objektivne ključeve alokacije kao što su prodaja, zaposleni ili troškovi istraživanja i razvoja, ove metode odražavaju globalnu prirodu multinacionalnih kompanija uz izbegavanje složenosti preterano detaljnih funkcionalnih analiza.
3. Referentni pokazatelji specifični za industriju
Industrije koje se oslanjaju na nematerijalna sredstva, kao što su tehnologija i farmaceutski proizvodi, često nemaju uporedive transakcije. Pretpostavljena merila, razvijena korišćenjem industrijskih standarda, nude praktično rešenje. Uspostavljanjem fiksnih koeficijenata ili profitnih marži na osnovu tipičnih performansi industrije, ovi pokazatelji smanjuju subjektivnost i pružaju veću sigurnost za poreske obveznike i vlasti.
4. Pojednostavljivanje usklađenosti za MSP
Mala i srednja preduzeća (MSP) suočavaju se sa neproporcionalnim opterećenjima poštovanja propisa prema VDR. Pojednostavljena pravila za MSP, kao što su fiksni koeficijenti profita ili pojednostavljeni zahtevi za dokumentacijom, mogu ublažiti ovaj pritisak.
Hibridna rešenja
Potpuni prelazak na formularnu raspodelu (FA), odnosno raspodelu prema formuli, koja raspoređuje profit koristeći unapred definisane faktore kao što su prodaja, imovina ili platni spisak—moglo bi da reši ove izazove, ali zahteva globalni konsenzus bez presedana i ukidanje postojećih poreskih sporazuma. Hibridna rešenja, međutim, nude praktičnu sredinu, kombinujući elemente oba pristupa kako bi se uravnotežila reforma i stabilnost.
Jedan obećavajući hibridni pristup je „Partial Formulary Apportionment“- parcijalna formularna raspodela, koji primenjuje FA selektivno na određene vrste profita ili industrije. Na primer, rezidualni profiti, oni koji premašuju uobičajene prinose, mogu se raspodeliti pomoću formule, dok bi uobičajeni profiti ostali pod principom VDR. Slično tome, sektori digitalnih usluga ili farmaceutski, gde tradicionalni VDR ima poteškoća u primeni zbog dominacije nematerijalnih dobara, mogu imati koristi od alokacije zasnovane na formuli.
Druga mogućnost leži u tzv. „Gradual Transitions“ – postepenim tranzicijama, gde se hibridna pravila uvode postepeno kako bi se omogućilo preduzećima i poreskim sistemima da se prilagode. Ovo bi moglo uključivati smernice specifične za sektor ili raspodelu preostalog profita zasnovanu na pojednostavljenim formulama, počevši od industrija koje su sklone prebacivanju profita. Ovi koraci pokazuju da možemo stvoriti pravedniji i efikasniji globalni poreski sistem bez potpune promene postojećeg okvira.
Jačanje međunarodne saradnje može smanjiti sporove u vezi sa VDR pružanjem transparentnosti i efikasnosti. „Advance Pricing Agreements“ (APAs) – prethodno dogovoreni cenovni aranžmani, nude unapred dogovorene metode određivanja cena za prekogranične transakcije, minimizirajući konflikte, dok poboljšani arbitražni mehanizmi, kao što su obavezujuća arbitraža ili pojednostavljene procedure međusobnog dogovora, obezbeđuju pravično i blagovremeno rešavanje sporova. Ove mere promovišu doslednost i poverenje u globalnu poresku usklađenost.
Jednostavniji put napred
Nedostaci principa „van dohvata ruke“ su nesporni, ali zamena ovog principa nije ni praktična ni moguća. Umesto toga, pragmatičan pristup fokusiran na pojednostavljenja, hibridne reforme i poboljšanu saradnju nudi najbolji put napred. Proširenje sigurnih luka, usvajanje pojednostavljenih metoda raspodele profita i kreiranje merila specifičnih za industriju mogu učiniti VDR efikasnijim i lakšim za korišćenje u kratkom i srednjem roku.
Rešavanjem osnovnih izazova bez napuštanja njegovih temelja, možemo približiti VDR njegovoj svrsi, a to je obezbeđivanje pravednog i predvidljivog globalnog poreskog sistema koji odražava realnost modernog poslovanja. Iako princip VDR možda još uvek deluje nedostižno za neke transakcije, ovi koraci mogu pomoći da mu se približimo.
Žene u računovodstvu
U nedavnom članku o ženama u računovodstvu, Liza Robbins, generalna direktorka Kreston Global-a, Jelena Mihić, generalna direktorka Kreston MDM Srbija, i Carmen Cojocaru, tehnička direktorka za ESG i partnerka u Kreston Rumunija, podelile su svoje poglede na rodnu raznovrsnost i inkluziju u računovodstvenoj profesiji za časopis The Accountant.
Profesionalni uspesi žena u računovodstvu, oblikovani lokalnim, regulatornim i zakonodavnim promenama, odražavaju širi društveni napredak ka rodnoj ravnopravnosti. Zoya Malik, glavna urednica International Accounting Bulletin-a, razgovarala je sa liderkama u računovodstvu o njihovim karijernim putevima i globalnim inicijativama usmerenim ka prevazilaženju prepreka i stvaranje prilika za buduće generacije računovođa.
Svoja razmišljanja podelile su i Sarah Ghosh, bivša predsednica Chartered Institute of Management Accountants (CIMA); Asmâa Resmouki, predsednica International Federation of Accountants (IFAC); Francesca Lagerberg, izvršna direktorka Baker Tilly International; Liza Robbins, izvršna direktorka Kreston Global; i Allee Bonnard, partnerka za reviziju i osiguranje kvaliteta u Deloitte UK.
Na slici s leva na desno: Liza Robbins, Jelena Mihić i Carmen Cojocaru
Liza Robbins: Rodne predrasude
Osvrćući se na svoju karijeru, Liza navodi: „Ušla sam u računovodstvenu industriju pre 16 godina, kada sam postavljena za izvršnu direktorku Morison Global. Bila sam druga žena na poziciji generalnog direktora u jednoj međunarodnoj grupi, a danas, 16 godina kasnije, jedna sam od četiri žene od skoro 50 grupa.“
Kao dugogodišnja zagovornica rodne ravnopravnosti, Liza ističe prepreke sa kojima se žene i dalje suočavaju, uključujući izazov balansiranja porodice i karijere, ograničen pristup rukovodećim pozicijama i postojanje trajnih predrasuda. „Ovi problemi mogu se prevazići stvaranjem podržavajućih i inkluzivnih radnih okruženja, promovisanjem fleksibilnih radnih uslova i obezbeđivanjem jednakih mogućnosti za napredovanje“, dodaje ona.
Jelena Mihić: Otpornost, prilagodljivost i sistemi podrške
Liza se osvrnula i na iskustvo Jelena Mihić, generalne direktorke Kreston MDM Srbija, čija je karijera oblikovana njenim ulogama žene, preduzetnice i majke. Jelenin pristup upravljanju ovim odgovornostima predstavlja primer otpornosti i prilagodljivosti. Ona se zalaže za kulturu podeljene odgovornosti u svojoj firmi, promovišući fleksibilne radne rasporede, roditeljsko odsustvo i mogućnosti za rad na daljinu.
„Njena mantra je da ne postoje prečice do uspeha: sve se radi temeljno, uz dovoljno vremena za izgradnju čvrstih osnova, a rezultati dolaze posle“, primećuje Liza.
Na širem nivou, Liza ističe da žene sve češće nadmašuju muškarce u obrazovnim postignućima i da se kompanije moraju prilagoditi kako bi privukle raznovrstan talenat. „Korišćenje opcija za rad na daljinu i fleksibilnih rasporeda, omogućeno napretkom tehnologije, podržava zapošljavanje žena kojima su često potrebni fleksibilni uslovi rada kako bi uskladile svoje vanradne obaveze“, kaže Liza.
Ona naglašava značaj prilagođavanja poslovnih modela potrebama starijih žena u radnoj snazi, uključujući postepeno povlačenje iz radnog odnosa i eksekutivni koučing.
Po njenom mišljenju, računovodstvena industrija mora se pozicionirati kao dinamična oblast koja prihvata nove tehnologije i ceni empatično liderstvo. „Kako veštine rada sa ljudima i emocionalna inteligencija postaju sve važniji, prirodna sposobnost žena da grade snažne odnose vodiće ka većem uspehu.“
Liza also references the experience of Jelena Mihić, Managing Director at Kreston MDM Serbia, whose career has been shaped by her roles as a woman, entrepreneur, and mother. Jelena’s approach to managing these responsibilities exemplifies resilience and adaptability. She has worked to promote a culture of shared responsibility within her firm, advocating for flexible work schedules, parental leave, and remote work options. “Her mantra is that there are no shortcuts to success: you do things properly, take the time to build a solid base, and the results will follow,” Liza observes.
On a broader scale, Liza notes that women are increasingly outpacing men in educational achievements, and businesses must adapt to attract diverse talent. “The use of remote and flexible work options, enabled by the advances of technology, support the employment of women who often need flexible working arrangements to juggle their non-work-related responsibilities,” Liza says. She stresses the importance of evolving business models that meet the needs of older women in the workforce, including phased retirement and executive coaching.
In her view, the accounting industry must position itself as a dynamic field that embraces new technologies and values empathetic leadership. “As people skills and emotional intelligence grow more important, women’s natural ability to build strong relationships will lead to greater success.”
Carmen Cojocaru: Zalaganje za žene u svim fazama karijere
Carmen Cojocaru, tehnička direktorka za ESG i partnerka u Kreston Rumunija, takođe doprinosi ovoj diskusiji, naglašavajući potrebu da industrija aktivno podržava žene u svim fazama karijere. Njena lična priča – od zaposlenice do preduzetnice dok je istovremeno podizala porodicu – ističe važnost balansiranja posla i života.
U zemlji poput post-revolucionarne Rumunije, gde su žene često morale da se dokazuju na načine na koje drugi nisu, Liza veruje da negovanje kulture raznolikosti, inkluzije i dobrobiti može osnažiti žene da dostignu svoj puni potencijal.
Carmen Cojocaru, ESG Technical Director and Managing Partner at Kreston Romania, also contributes to this conversation, highlighting the need for the industry to actively support women at all career stages. Carmen’s personal journey—from employee to entrepreneur while raising a family—underscores the importance of balancing work and life. In a country like post-revolution Romania, where women often had to prove themselves in ways others did not, Liza believes fostering a culture of diversity, inclusivity, and well-being will empower women to reach their full potential.
Zajednička vizija za budućnost
Priče ovih žena kolektivno osvetljavaju evoluirajuću ulogu žena u računovodstvu. Industrija sve više prepoznaje potrebu za fleksibilnim radnim okruženjima, mentorstvom i promocijom rodne raznovrsnosti na svim nivoima. Međutim, put ka pravoj jednakosti zahteva kontinuirane napore da se razbiju prepreke, kako društvene, tako i strukturne.
Kako sve više žena preuzima liderske pozicije, ne donose samo sveže perspektive već i pomažu u otvaranju puta za buduće generacije žena u računovodstvu. Promovisanjem inkluzivne prakse, obezbeđivanjem ravnopravnih mogućnosti za napredovanje i pružanjem jakih sistema podrške, računovodstvena industrija može stvoriti raznovrsniju, dinamičniju i uspešniju budućnost za sve profesionalce.
Za više informacija o ciljevima održivosti UN-a, uključujući rodnu ravnopravnost, posetite naš plan uticaja.
Uticaj transfernih cena na MSP: Komentar za Bloomberg Tax
Mala i srednja preduzeća (MSP) moraju se prilagoditi stalno promenljivim regulativama o transfernim cenama (TP) i složenom globalnom poreskom okruženju kako bi izbegla dvostruko oporezivanje i smanjila troškove usklađenosti. Jelena Mihić Munjić, generalna direktorka Kreston MDM-a, i Elena Ramirez Marin, partnerka u Kreston Iberaudit-u, nedavno su podelile svoje uvide za Bloomberg Tax. Kliknite ovde za pristup celom članku ili pročitajte sažetak u nastavku.
Povećana kontrola od strane poreskih vlasti širom sveta naglasila je važnost pridržavanja principa „van dohvata ruke“, pri čemu su nedavne promene u praksama i zakonodavstvu o transfernim cenama značajno uticale na MSP. Kako MSP sve više učestvuju u prekograničnim transakcijama, usklađenost sa pravilima o transfernim cenama postaje ključna. Poznati slučajevi ističu složenost regulativa o transfernim cenama, što je zabeleženo i u „Izveštaju o međunarodnom poslovanju“ Kreston Globala.
Smernice OECD-a o transfernim cenama nude okvir za određivanje vrednosti transakcija između povezanih strana u skladu sa principom „van dohvata ruke“, ali nisu obavezujuće. To ostavlja jurisdikcijama prostor za implementaciju različitih domaćih regulativa, što stvara poresku nesigurnost, veće troškove i rizike od dvostrukog oporezivanja, posebno za MSP sa ograničenim resursima za upravljanje ovim izazovima.
Nedavni slučajevi transfernih cena
Apple protiv Evropske komisije (2016-2020)
Evropska komisija (EK) je naredila Apple-u da vrati 13 milijardi evra neplaćenih poreza zbog dobijanja nezakonite državne pomoći od Irske. Apple je uložio žalbu, a presuda je 2020. poništena. Slučaj je naglasio pažljivo ispitivanje poreskih praksi multinacionalnih kompanija.
Australija protiv Rio Tinta (2017-2022)
Rio Tinto je rešio spor o premeštanju profita sa Australijskim poreskim uredom (ATO) isplatom skoro milijardu australijskih dolara. Slučaj je naglasio važnost transparentnosti u transfernim cenama i rizike agresivnog poreskog planiranja.
Amazon protiv IRS-a (2017-2019)
Amazon je pobedio u sporu sa američkom poreskom službom (IRS) u vezi sa potcenjivanjem vrednosti nematerijalne imovine. Sudovi su presudili u korist Amazona, naglašavajući potrebu za pouzdanim dokumentovanjem studije transfernih cena.
Danska protiv Maersk Oil and Gas (2018-2023)
Danska je osporila transferne cene Maerska, tvrdeći da je premeštao profit u inostranstvo. Slučaj je istakao značaj jasne dokumentacije u transfernim cenama.
Fiat Chrysler protiv Evropske komisije (2015-2022)
Fiat Chrysler je optužen za dobijanje nezakonite državne pomoći. Evropski sud pravde poništio je presudu 2023. godine, ograničavajući ovlašćenja EK u vezi sa poreskim odlukama.
Francuska protiv McDonald’s-a (2015-2022)
McDonald’s je platio nagodbu od 1,245 milijardi evra francuskim vlastima zbog premeštanja profita u Luksemburg, ističući rizike agresivnih poreskih strategija.
HMRC protiv BlackRock-a (2012-2024)
Apelacioni sud je presudio da je intra-grupni zajam BlackRock-a prvenstveno korišćen za izbegavanje poreza, naglašavajući potrebu za uslovima „van dohvata ruke“ u zajmovima između povezanih strana.
Indija protiv Kellogg India (2021-2022)
Kellogg India je pobedio u sporu o transfernim cenama, naglašavajući važnost odabira odgovarajućeg entiteta u analizama.
Norveška protiv ConocoPhillips-a (2019-2023)
Norveška je smanjila kamatne troškove ConocoPhillips-a, presudivši da uslovi zajma nisu bili u skladu sa principom „van dohvata ruke“. Slučaj je naglasio usklađenost u intra-grupnim zajmovima.
Budući koraci
Uz razvoj poreskih regulativa, kompanije svih veličina moraju prilagoditi svoje strategije transfernih cena kako bi upravljale rizicima i ostale u skladu sa pravilima. Evropska komisija je predstavila dve ključne direktive (objavljene 12. septembra 2023.): BEFIT direktivu i Direktivu o transfernim cenama, sa ciljem harmonizacije i pojednostavljenja poreskih pravila širom EU.
BEFIT direktiva
BEFIT je usmerena na korporativne grupe sa godišnjim prihodima od 750 miliona evra ili više, s ciljem standardizacije poreske osnovice u EU. Izračunava preliminarni poreski rezultat iz finansijskih izveštaja svake grupe radi kompenzacije prekograničnih dobiti i gubitaka. Zemlje članice mogu ponuditi dodatne odbitke ako ispunjavaju zahteve Direktive o globalnom minimalnom porezu. Cilj je pojednostavljenje usklađenosti i obezbeđivanje pravičnog oporezivanja širom EU.
Direktiva o transfernim cenama
Ova direktiva se bavi pitanjima transfernih cena, osiguravajući da transakcije između povezanih entiteta slede princip „van dohvata ruke“, u skladu sa OECD smernicama, kako bi se sprečilo izbegavanje poreza. Postavlja pravila za povezane entitete, metode transfernih cena i prilagođavanja za transakcije koje nisu tržišne.
Uticaj direktiva
Direktive BEFIT i o transfernim cenama smanjiće troškove usklađenosti, posebno za MSP, i pružiti veću sigurnost. Cilj im je harmonizacija poreskih pravila, borba protiv izbegavanja poreza i unapređenje konkurentnosti unutar EU. Međutim, ove direktive će se primenjivati samo na države članice EU, ostavljajući prekogranične transakcije sa kompanijama van EU nepromenjenim.
Globalni razvoj transfernih cena
Van EU, zemlje poput SAD-a, Australije i Kanade pooštrile su svoje regulative o transfernim cenama, povećavajući nadzor i troškove usklađenosti, posebno za MSP. Globalizacija i nedosledna primena OECD smernica stvaraju složenosti, uključujući dvostruko oporezivanje.
Zaključak
Kompanije, posebno MSP, moraju biti informisane i prilagodljive kako se globalne poreske regulative razvijaju. Traženje stručnih saveta i održavanje čvrstih praksi usklađenosti biće ključni za uspešno adaptiranje ovim promenama.
Alokacija troškova u dokumentaciji o transfernim cenama
Alokacija troškova u okviru transfernih cena ključni je aspekt međunarodnog oporezivanja za multinacionalne kompanije (MNE). Jedan od ključnih elemenata jeste pravilna raspodela troškova, koja obezbeđuje da transakcije unutar povezanih kompanija odražavaju standard „van dohvata ruke“, kako to zahtevaju OECD smernice. Ovaj članak istražuje principe alokacije troškova u dokumentaciji o transfernim cenama, naglašavajući usklađenost sa OECD smernicama.
Razumevanje alokacije troškova u okviru transfernih cena
Alokacija troškova podrazumeva raspodelu troškova koje je multinacionalna grupa imala kroz različite entitete unutar te grupe. Ovaj proces osigurava da svaki entitet snosi svoj pravedan udeo troškova, u skladu sa funkcijama koje obavlja, imovinom koju koristi i rizicima koje preuzima. Pravilna alokacija troškova ključna je za određivanje transfernih cena koje su u skladu sa principom „van dohvata ruke“.
OECD smernice o alokaciji troškova
OECD smernice naglašavaju nekoliko ključnih aspekata koji su relevantni za alokaciju troškova, osiguravajući da transakcije između povezanih entiteta odražavaju tržišne uslove i budu u skladu sa principom „van dohvata ruke“.
Prvo, troškovi bi trebalo da budu alocirani na način kako bi nezavisni entiteti postupali u sličnim okolnostima, čime se osigurava pravičnost i tačnost.
Smernice razlikuju direktne i indirektne troškove. Direktni troškovi treba da budu pripisani specifičnim transakcijama ili aktivnostima, dok indirektni troškovi, koji koriste više entiteta ili aktivnosti, treba da budu alocirani koristeći razuman i konzistentan osnov.
Ključevi za alokaciju, poput prihoda od prodaje, broja zaposlenih ili merenja utrošaka, preporučuju se kako bi se odrazila osnovna ekonomska suština. Izabrani ključ mora biti opravdan i usklađen sa vrednošću koju svaki entitet doprinosi, čime se osigurava pravična i ekonomski utemeljena alokacija.
Detaljna dokumentacija je ključna za podršku metodama alokacije troškova. Multinacionalne kompanije (MNE) moraju uključiti precizne opise korišćenih ključeva za alokaciju, razloge za njihovu selekciju, kao i pretpostavke ili prilagođavanja koja su izvršena, pružajući transparentnost poreskim organima.
Konzistentnost i razumnost se posebno naglašavaju. Metode alokacije troškova moraju se primenjivati dosledno tokom vremena i razumno odražavati doprinos svakog entiteta. Značajne promene u metodama alokacije moraju biti dobro dokumentovane i opravdane kako bi se održao integritet procesa alokacije troškova.
Practical steps for cost allocation in compliance with OECD guidelines
Da bi osigurale usklađenost sa OECD smernicama, MNE bi trebalo da slede sistematski pristup alokaciji troškova u dokumentaciji o transfernim cenama:
Identifikujte troškove i aktivnosti – Počnite identifikovanjem svih troškova koje je grupa imala i aktivnosti ili transakcija na koje se odnose. Ovo uključuje i direktne i indirektne troškove.
Odredite odgovarajuće ključeve za alokaciju – Izaberite ključeve za alokaciju koji precizno odražavaju ekonomski doprinos svakog entiteta. Na primer, za alokaciju marketinških troškova, prihod od prodaje može biti odgovarajući ključ.
Primenjujte ključeve dosledno – Koristite odabrane ključeve za alokaciju dosledno za sve relevantne entitete i tokom vremena. Ova konzistentnost potvrđuje da je metoda alokacije razumna i pouzdana.
Dokumentujte proces – Pripremite detaljnu dokumentaciju celokupnog procesa alokacije troškova, uključujući:
- Opis troškova i aktivnosti.
- Izabrane ključeve za alokaciju i razloge za njihov izbor.
- Kalkulacije i metodologije korišćene za alokaciju troškova.
- Sve pretpostavke ili prilagođavanja izvršena tokom procesa.
Redovno pregledajte i ažurirajte – Periodično kontrolišite metode alokacije troškova kako biste osigurali da ostanu prikladne i odražavaju promene u poslovnom okruženju ili organizacionoj strukturi. Ažurirajte dokumentaciju kako biste zabeležili ove promene.
Izazovi i najbolje prakse
Primena alokacije troškova u skladu sa OECD smernicama donosi nekoliko izazova. Pristup tačnim i pouzdanim podacima je ključan za efikasnu alokaciju troškova. MNE bi trebalo da investiraju u složene sisteme za upravljanje podacima kako bi prikupili i validirali potrebne informacije, jer loš kvalitet podataka otežava konzistentnu primenu metoda alokacije troškova.
Složeni poslovni modeli dodatno otežavaju proces. Za MNE sa raznovrsnim strukturama, identifikacija odgovarajućih ključeva za alokaciju može biti upitna. Detaljna funkcionalna analiza pomaže u određivanju odgovarajućih metoda alokacije procenom specifičnih aktivnosti i ekonomskih doprinosa.
Regulatorne razlike među jurisdikcijama dodatno komplikuju usklađenost. MNE se moraju rukovoditi različitim tumačenjima principa alokacije troškova, osiguravajući da metode budu usklađene i sa OECD smernicama i lokalnim propisima kako bi se izbegli sporovi i kazne.
Međuentitetski sporazumi trebalo bi jasno da definišu metode i odgovornosti za alokaciju troškova, čime se podstiče transparentnost i smanjuju odstupanja. Ovi sporazumi olakšavaju opravdanje tokom revizija.
Redovne interne revizije obračuna transfernih cena pomažu u identifikaciji i ispravljanju neslaganja, čime se osigurava kontinuirana usklađenost. Periodični pregledi omogućavaju MNE da se prilagode regulatornim promenama i uslovima na tržištu, održavajući tačnu i odbranjivu dokumentaciju.
Pravilna alokacija troškova ključni je aspekt transfernih cena koji osigurava usklađenost sa principom „van dohvata ruke“ i OECD smernicama. Sistematskim pristupom, održavanjem robusne dokumentacije i rešavanjem uobičajenih izazova, MNE mogu postići tačne i odbranjive alokacije troškova. Ovo ne samo da pomaže u regulatornoj usklađenosti već i unapređuje ukupnu transparentnost i efikasnost transakcija između povezanih entiteta. Kako poreski organi nastavljaju sa intenzivnim nadzorom praksi transfernih cena, pridržavanje OECD smernica u alokaciji troškova ostaće ključni fokus za multinacionalne kompanije.
Uticaj outsourcinga na transferne cene u Istočnoj Evropi
Kako se kompanije snalaze u post-COVID pejzažu, dinamika outsourcinga i transfernih cena postala je centralna tema. Sa 77% evropskih zemalja koje sada favorizuju intra-kontinentalni outsourcing, fokus se prebacio na jačanje globalnog lanca vrednosti (GVC) i smanjenje zavisnosti od tradicionalnih centara za outsourcing poput Kine i Rusije.
Istočna Evropa se pojavljuje kao ključni igrač u ovom evoluirajućem scenariju. Koje mogućnosti leže pred nama i koje izazove kompanije moraju rešiti kada su u pitanju transferne cene u ovom regionu?
Biljana Sparavalo, rukovodilac za transferne cene u Kreston MDM-u, podelila je svoje stručno mišljenje u ekskluzivnom intervjuu za Kreston Global. Njena analiza osvetljava ključne nijanse ove transformacije, nudeći dragocene uvide za kompanije koje razmatraju ulazak ili već posluju na tržištu Istočne Evrope.
Prednosti evropskog outsourcinga: Dobra prilika za računovođe i klijente
Iz perspektive računovođe, outsourcing ka Istočnoj Evropi nudi niz prednosti. Pre svega, omogućava ekonomičnost i povećanu profitabilnost, jer su troškovi rada u ovim regionima znatno niži nego u zapadnim zemljama. Ovo omogućava računovođama da angažuju nove članove tima sa specijalizovanim veštinama i znanjima koji mogu nedostajati unutar firme. Fleksibilnost i skalabilnost takođe su prednosti outsourcinga, omogućavajući računovođama da efikasno upravljaju promenljivim obimima posla i prilagođavaju se promenljivim zahtevima.
Za klijente računovođa, prednosti su podjednako značajne. Outsourcing znači potencijalne uštede, što može dovesti do nižih naknada za računovodstvene usluge. Klijenti i dalje mogu očekivati visok kvalitet usluga zahvaljujući pristupu specijalizovanim veštinama i savremenim tehnologijama koje nudi outsourcing tim. Direktno unošenje stručnosti i raznovrsnih perspektiva od strane outsourcing timova može značajno unaprediti iskustvo klijenata. Osim toga, outsourcing može uvesti inovativne prakse i tehnologije, doprinoseći unapređenju pružanja usluga.
Međutim, iako su prednosti značajne, stvarne koristi angažovanja evropskog outsourcing partnera mogu varirati u zavisnosti od faktora kao što su usklađenost, zaštita podataka, kontrola kvaliteta, kao i kulturne i jezičke razlike.
Znakovi promene: Poslovanja prelaze ka Istočnoj Evropi
„Pre nego što započnu outsourcing u Istočnoj Evropi, kompanije obično istražuju mogućnosti u regionu“, primećuje Sparavalo. Primetan porast saradnji i partnerstava između kompanija i evropskih outsourcing firmi predstavlja opipljiv znak ove promene. Ovo se može primetiti kroz zvanične najave, saopštenja za javnost i diskusije na industrijskim događajima.
Dodatni pokazatelj je aktivno učešće predstavnika kompanija na konferencijama, forumima i industrijskim događajima koji se održavaju u Istočnoj Evropi. Ovo pokazuje jasan interes za iskorišćavanje lokalnih outsourcing opcija. Strategije proširenja, uključujući otvaranje kancelarija ili širenje postojećih u zemljama Istočne Evrope, dodatno naglašavaju posvećenost uspostavljanju fizičkog prisustva koje olakšava outsourcing aktivnosti.
Strateški, kompanije usklađuju svoje ponude usluga sa snagama i specijalizacijama outsourcing firmi u Istočnoj Evropi. Ovo uključuje oblasti kao što su IT usluge, razvoj softvera i korisnička podrška. Obrasci ulaganja takođe mogu da se promene, jer kompanije alociraju sredstva za infrastrukturu koja podržava udaljenu saradnju, pokazajući spremnost za besprekornu komunikaciju sa timovima raspoređenim po regionima.
Kompanije koje istražuju outsourcing često sprovode konsultacije i istraživanje tržišta specifično fokusirano na Istočnu Evropu. Proaktivne mere, poput prilagođavanja poslovnih operacija jezicima koji se često koriste u regionu i povećane pažnje na inicijative društvene odgovornosti, ilustruju posvećenost razumevanju i efikasnoj navigaciji kroz lokalni outsourcing pejzaž.
Prilike za kompanije u Istočnoj Evropi
Za kompanije u Istočnoj Evropi, ova promena paradigme predstavlja zlatnu priliku za aktivno učešće na globalnom tržištu outsourcinga. Snage regiona leže u njegovoj višejezičnoj radnoj snazi, zajedničkoj vremenskoj zoni, ekonomičnosti i visoko obrazovanom kadru. Istočna Evropa postala je poznata po svojoj stručnosti u IT i tehnološkim sektorima, čime se izdvojila kao žarište za outsourcing ugovore u razvoju softvera, veb aplikacija i IT podršci.
Potencijal za kompanije iz ovog regiona za uspeh u outsourcingu nije ograničen samo na troškovnu efikasnost, već se proširuje na njihovu posvećenost pružanju visokokvalitetnih usluga. Da bi u potpunosti iskoristile ovu priliku, kompanije bi strateški trebale da razvijaju svoje kompetencije u skladu sa promenljivim potrebama klijenata. Snažan fokus na marketing i brendiranje, kako bi se istakla postignuća i jedinstvene prednosti, postaje od ključne važnosti.
Kontinuirano učenje i unapređivanje, zajedno sa praćenjem industrijskih praksi i trendova, može učiniti kompanije konkurentnijim. Uspostavljanje prisustva u industriji kroz umrežavanje takođe je od izuzetnog značaja. Aktivno učešće na konferencijama i angažovanje sa klijentima i partnerima takođe doprinosi postizanju ovog cilja.
Infrastruktura zahteva posebnu pažnju, jer kompanije moraju osigurati da poseduju tehnološke i fizičke resurse za pružanje visokokvalitetnih usluga. Implementacija procesa koji demonstriraju posvećenost pružanju usluga, fleksibilnosti i prilagođavanju dodatno može unaprediti privlačnost kompanije. Izgradnja poverenja nezaobilazna je kada se radi o outsourcing projektima koji uključuju poverljive informacije. Razvijanje kulture usmerene na zadovoljstvo klijenata i dugoročne odnose postaje strateški pristup u ovom kontekstu.
Ključne regulative za transferne cene u Istočnoj Evropi
„Iako pravila za transferne cene u Istočnoj Evropi generalno prate standarde koje postavlja OECD, ključno je prepoznati da specifični zakoni mogu varirati od zemlje do zemlje u regionu“, kaže Sparavalo. Sveobuhvatno razumevanje zajedničkih aspekata i osnovnih regulativa od suštinskog je značaja za kompanije koje se suočavaju sa kompleksnostima zakona o transfernim cenama u evropskim zemljama, ističe ona.
Zahtevi za dokumentaciju:
- Country-by-Country Reporting (CbCR): Multinacionalne kompanije (MNE) mogu biti obavezne da podnesu CbCR u skladu sa OECD smernicama.
- Lokalni fajl i Mster fajl (Local file i Master file): Kompanije mogu morati da pripreme dokumentaciju koja uključuje detaljan zapis transakcija na nivou transfernih cena (lokalni fajl) i pregled globalnih poslovnih operacija (master fajl).
Princip van dohvata ruke
Transakcije između povezanih entiteta treba analizirati prema principu „van dohvata ruke“, što znači da cene treba da budu u skladu sa onim što bi bilo dogovoreno između nepovezanih kompanija.
Metode određivanja cena
Regulative obično dozvoljavaju korišćenje različitih metoda za definisanje cene u skladu sa principom van dohvata ruke, poput Metode uporedivih nekontrolisanih cena (MUC), Metode preprodajne cene (MPC), Metode cene koštanja uvećane za uobičajenu zaradu I Metode transakcione neto marže (MTNM).
Sporazumi o unapred dogovorenim cenama (APAs)
U nekim zemljama, kompanije mogu imati priliku da sklope sporazume o unapred dogovorenim cenama (APAs) sa poreskim vlastima. Ovi sporazumi omogućavaju poreskim obveznicima i poreskim organima da se unapred dogovore o metodologiji za određivanje transfernih cena, čime se izbegavaju sporovi u budućnosti.
Rešavanje sporova
Različite zemlje su uspostavile mehanizme za rešavanje sporova u vezi sa transfernim cenama, uključujući postupke sporazuma (MAP) sa drugim državama.
Posledice nepoštovanja regulativa
Nepridržavanje regulativa o transfernim cenama može dovesti do kazni. Ozbiljnost posledica zavisi od prirode nepoštovanja.
Pragovi za dokumentaciju
Određeni kriterijumi mogu postojati kako bi se utvrdilo koje kompanije su obavezne da se pridržavaju zahteva za dokumentaciju.
Važno je napomenuti da su faze razvoja regulativa o transfernim cenama i dalje različite među zemljama Istočne Evrope i da se prakse razlikuju. Stoga je preporučljivo sprovesti pojedinačne procene za svaku zemlju.
Uobičajeni izazovi u vezi sa transfernim cenama sa kojima se suočavaju kompanije u Istočnoj Evropi
Kompanije koje posluju u Istočnoj Evropi suočavaju se sa različitim izazovima u vezi sa transfernim cenama, koji odražavaju složenost poslovnog okruženja i regulatorne karakteristike regiona. Jedna od glavnih prepreka je složenost i promenljivost regulativa. Svaka evropska zemlja ima sopstvene poreske zakone, što znači da kompanije moraju pažljivo usklađivati svoje operacije sa brojnim jurisdikcijskim zahtevima.
U smislu dokumentacije i usklađenosti, kompanije imaju odgovornost da čuvaju tačne zapise koji argumentuju njihove strategije transfernih cena. Moraju navigirati kroz zahteve za izveštavanje koje nameću zemlje, što predstavlja dodatni sloj složenosti. Pristup uporedivim podacima predstavlja još jednu značajnu prepreku, jer relevantne finansijske informacije ili transakcije za validaciju mogu biti teško dostupne.
Regionalne ekonomske prilike uvode dodatnu složenost, jer tržišni uslovi i fluktuacije valuta utiču na prekogranične transakcije i određivanje transfernih cena.
Kako bi uspešno upravljale ovim izazovima, kompanije bi trebalo da razmotre angažovanje stručnjaka za transferne cene.
Ulaganje u rešenja, kontinuirano učenje i proaktivno upravljanje rizicima prilagođeno njihovoj industriji i specifičnim karakteristikama transfernih cena u jurisdikcijama Istočne Evrope u kojima posluju može biti od ključnog značaja.
Adaptacija i svest: Navigacija kroz promenljiv pejzaž
Kada je reč o transfernim cenama u Istočnoj Evropi, kompanije moraju da usvoje fleksibilan način razmišljanja i temeljno razumeju kako lokalne regulative i ekonomski uslovi mogu uticati na njihovo poslovanje. Praćenje ažuriranja u vezi sa pravilima transfernih cena i angažovanje sa poreskim vlastima imperativni su koraci.
Outsourcing u Istočnoj Evropi ne predstavlja samo izazove, već i značajne prilike za kompanije i računovođe. Uspešno učestvovanje u ovom evoluirajućem trendu zahteva strateško planiranje, posvećenost učenju i proaktivan pristup izazovima transfernih cena specifičnih za region.
Pridržavanjem ovih principa, kompanije mogu upravljati promenljivim okruženjem i iskoristiti outsourcing u svoju korist.
Ključni sporovi u vezi sa transfernim cenama od kojih treba učiti
Sporovi u vezi sa transfernim cenama postaju sve značajniji dok poreske vlasti širom sveta sve pažljivije analiziraju multinacionalna preduzeća (MNE) kako bi osigurale usklađenost sa principom „van dohvata ruke“.
Nekoliko poznatih slučajeva privuklo je pažnju u proteklih nekoliko godina, osvetljavajući složenost propisa i sprovođenja pravila o transfernim cenama. Ovaj pregled pokriva najuticajnije slučajeve, ističući ključne lekcije i implikacije za MNE i poreske vlasti.
Apple protiv Evropske komisije (2016–2020)
Jedan od najznačajnijih i medijski najšire pokrivenih slučajeva transfernih cena uključivao je Apple i Evropsku komisiju (EK). Godine 2016. EK je odlučila da je Apple primio nezakonitu državnu pomoć od Irske kroz povoljne poreske odluke, što mu je omogućilo da godinama plaća znatno niže poreze od drugih kompanija. EK je naredila Apple-u da vrati 13 milijardi evra neplaćenih poreza. Apple i Irska su osporili ovu odluku, a u julu 2020. Opšti sud Evropske unije poništio je odluku EK. Ovaj slučaj je naglasio intenzivnu kontrolu nad praksama premeštanja dobiti i izazove usklađivanja poreskih politika između različitih jurisdikcija.
Australija protiv Rio Tinto-a (2017–2022)
Spor između Rio Tinto-a i Australijske poreske uprave (ATO) uključivao je optužbe za premeštanje dobiti u njihov marketinški centar u Singapuru. Dana 20. jula 2022. Rio Tinto je pristao da plati gotovo milijardu dolara nakon ovih optužbi. Ovaj slučaj je naglasio značaj transparentnosti i potrebu da MNE osiguraju da su njihove unutarkompanijske cene usklađene sa ekonomskom realnošću. Rešenje je učvrstilo poverenje javnosti da čak i najveće kompanije snose odgovornost za svoje poreske obaveze.
Amazon protiv IRS-a (2017–2021)
Spor između Amazona i američke poreske službe (IRS) odnosio se na potcenjivanje vrednosti nematerijalne imovine prenete na njegovu podružnicu u Luksemburgu 2005. i 2006. godine, što je rezultiralo značajnim neplaćenim porezima u SAD-u. Godine 2017. američki Poreski sud je presudio u korist Amazona, navodeći da je procena IRS-a bila pogrešna i da je metodologija transfernih cena Amazona bila odgovarajuća. Ova odluka je bila značajna za tehnološku industriju, ilustrujući složenost vrednovanja nematerijalne imovine i važnost detaljne dokumentacije i usklađenosti sa pravilima transfernih cena.
Fiat Chrysler Finance Europe protiv Evropske komisije (2015–2022)
Fiat Chrysler Finance Europe suočio se sa istragom Evropske komisije zbog sporazuma o transfernim cenama odobrenog od strane Luksemburga. Komisija je zaključila 2015. godine da je Luksemburg pružio nezakonitu državnu pomoć nepravilnom primenom principa „van dohvata ruke“. Nakon više žalbi, Sud pravde Evropske unije (CJEU) je u novembru 2022. poništio odluku Komisije. Odluka Suda naglasila je važnost pridržavanja lokalnih propisa u pitanjima transfernih cena.
Francuska protiv McDonald’s France (2015–2022)
U junu 2022. McDonald’s je pristao da plati 1,25 milijardi evra francuskoj poreskoj upravi kako bi rešio spor u vezi sa svojim praksama transfernih cena. Kompanija je bila optužena za premeštanje dobiti u Luksemburg, Švajcarsku i Delaver, izbegavajući značajne poreske obaveze u Francuskoj. Ovo poravnanje je istaklo rizike s kojima se MNE suočavaju pri korišćenju agresivnih strategija premeštanja dobiti i važnost osiguravanja da aranžmani transfernih cena odražavaju ekonomsku suštinu.
HMRC protiv BlackRock-a (2012–2022)
Spor između HM Revenue and Customs (HMRC) i BlackRock-a odnosio se na unutarkompanijske zajmove povezane sa akvizicijom Barclays Global Investors-a. HMRC je doveo u pitanje prirodu kamatnih stopa na zajmove prema principu „van dohvata ruke“ i odbio odbitke za kamate. U julu 2022. viši sud je presudio u korist HMRC-a, naglašavajući potrebu da MNE osiguraju usklađenost svojih finansijskih aranžmana sa principom „van dohvata ruke“. BlackRock ulaže žalbu na ovu odluku.
Indija protiv Kellogg India (2021–2022)
Kellogg India je uspešno odbranio svoje prakse transfernih cena u vezi sa distribucijom proizvoda Pringles. Indijska poreska uprava je osporila izbor testirane strane i metod transakcione neto marže (MTNM). U februaru 2022. Poreski apelacioni sud je presudio u korist Kellogg India, potvrđujući pristup kompanije i naglašavajući važnost pravilnog izbora testiranih strana i metoda u dokumentaciji transfernih cena.
Norveška protiv ConocoPhillips Skandinavia (2019–2023)
ConocoPhillips Skandinavia je osporio poresko prilagođavanje Norveške naftne poreske uprave u vezi sa kamatnom stopom na ugovor o zajmu. Sud je presudio u korist poreske uprave, naglašavajući važnost usklađivanja unutarkompanijskih finansijskih transakcija sa principom „van dohvata ruke“.
Lekcije iz značajnih slučajeva i nedavna dešavanja u zakonodavstvu EU
Ovi slučajevi nude nekoliko ključnih lekcija za MNE, ukazujući na sve pažljiviji pristup poreskih vlasti. Sudovi naglašavaju značaj ekonomske suštine nad formalnim ugovornim aranžmanima, zahtevajući od MNE da osiguraju da njihove transferne cene odražavaju stvarne poslovne operacije.
Poreske vlasti intenziviraju ispitivanja praksi transfernih cena, posebno u vezi sa nematerijalnom imovinom i visokoprofitnim industrijama. Ova pojačana pažnja sada uključuje i srednja preduzeća, jer poreske vlasti prepoznaju potencijal za značajan prihod.
Predložena EU direktiva o transfernim cenama specifično se bavi izazovima MSP-a, naglašavajući potrebu za harmonizacijom pravila i smanjenjem troškova usklađivanja.
Robustna dokumentacija je ključna za odbranu aranžmana transfernih cena, jer je neadekvatna dokumentacija često uzrok sporova. MNE moraju biti spremne na duge i skupe sporove sa poreskim vlastima, što zahteva temeljnu pripremu.
Multinacionalna preduzeća svih veličina moraju ostati oprezna, osiguravajući da su njihove prakse transfernih cena odbranjive, dobro dokumentovane i usklađene sa ekonomskom realnošću.
E-learning platforma Kreston MDM Edu nudi brojne kurseve iz oblasti transfernih cena. Kliknite ovde i pristupite našoj bazi znanja.