Transferne cene predstavljaju praksu određivanja cena za dobra, usluge i nematerijalnu imovinu kojima trguju povezane kompanije unutar jedne, najčešće, multinacionalne kompanije (MNE). Ove cene treba da budu iste kao one koje bi nezavisne kompanije naplatile jedna drugoj u sličnim situacijama, u skladu sa principom „van dohvata ruke“.

Transferne cene osiguravaju da su transakcije unutar kompanije cenovno usklađene sa onima na otvorenom tržištu. Primenom principa „van dohvata ruke“, kompanije određuju se interne cene kao da se poslovanje obavlja sa nepovezanom stranom. Na ovaj način podržava se pravednost tržišta i sprečava nepošteno određivanje cena koje bi moglo narušiti konkurenciju.

Transferne cene se određuju korišćenjem različitih metoda, uključujući metodu uporedivih nekontrolisanih cena, metodu preprodajne cene, metodu cene koštanja uvećane za uobičajenu maržu, metodu podele dobiti i metodu transakcione neto marže, u zavisnosti od toga koja je metoda najprikladnija za tip transakcije.

Transferne cene mogu značajno uticati na vaše poslovanje jer određuju raspodelu prihoda i rashoda među različitim entitetima unutar grupe povezanih lica. Ovo utiče na poreske obaveze, tok gotovine i ukupnu profitabilnost, a takođe može imati posledice na usklađenost sa lokalnim regulativama i povećati rizik od poreskih inspekcija ili korekcija od strane poreskih organa.

OECD Smernice za transferne cene za multinacionalne kompanije i poreske uprave predstavljaju međunarodne standarde za primenu principa „van dohvata ruke“ na prekogranične transakcije između povezanih preduzeća. Cilj ovih smernica je sprečavanje izbegavanja poreza i obezbeđivanje da se profit oporezuje u jurisdikcijama gde se odvijaju ekonomske aktivnosti koje generišu taj profit.

OECD redovno ažurira smernice kako bi pratile promene u globalnom poslovnom okruženju i rešavale nova pitanja u vezi sa transfernim cenama.

Povezana lica definišu se prema mogućnosti kontrole ili uticaja na poslovne odluke jednih prema drugima. Vlasništvo od 25% ili više, ili većinski udeo u akcijama, ukazuje na potencijalnu kontrolu. Uticaj postoji kada povezano lice poseduje 25% ili više glasačkih prava ili je najveći pojedinačni akcionar u upravljačkim telima poreskog obveznika. Povezanost se takođe priznaje ako iste osobe upravljaju ili kontrolišu obe kompanije.

Bliski članovi porodice takođe se klasifikuju kao povezana lica. Nerezidentna lica iz poreskih rajeva smatraju se povezanim licima rezidentnih subjekata. Ministarstvo finansija Srbije navelo je listu zemalja koje se prepoznaju kao poreski rajevi u svrhu primene relevantnih odredbi Zakona o porezu na dobit pravnih lica.

Najčešće greške u vezi sa transfernim cenama uključuju neadekvatnu ili nepotpunu dokumentaciju, što može izazvati probleme sa usklađenošću i povećati rizik od poreskih inspekcija i kazni. Takođe, odabir pogrešne metode za određivanje transfernih cena bez detaljne analize često dovodi do netačnih procena. Nedovoljna analiza uporedivosti može narušiti primenu principa „van dohvata ruke“, dok ignorisanje lokalnih propisa može rezultirati sporovima i kaznama.

Zanemarivanje promena u poslovnom okruženju vodi do zastarelih praksi koje nisu u skladu sa trenutnim tržišnim uslovima. Loša komunikacija između podružnica i centrale može izazvati nedoslednosti u primeni transfernih cena. Potcenjivanje rizika povezanih sa transfernim cenama često dovodi do nepredviđenih izazova, kao i oslanjanje na zastarele ili netačne podatke u odlučivanju o cenama.

Takođe, zanemarivanje transakcija koje uključuju članove porodice ili povezana lica stvara rizike neusaglašenosti sa zakonskim propisima. Nedosledna primena politika transfernih cena između različitih jurisdikcija može privući pažnju poreskih organa i rezultirati inspekcijama i sporovima. Izbegavanje ovih grešaka ključno je za usklađivanje poslovanja sa regulatornim zahtevima i smanjenje rizika od problema sa poreskim organima.

Da biste se pripremili za poresku kontrolu vezanu za transferne cene, osigurajte da je dokumentacija kompletna i ažurirana, te vodite detaljne i sistematizovane evidencije o transakcijama među povezanim licima. Sprovedite samoprocenu kako biste potvrdili usklađenost sa lokalnim propisima i principom „van dohvata ruke“, i razmislite o konsultovanju poreskih savetnika ili stručnjaka za transferne cene radi procene potencijalnih rizika inspekcije.

Pripremite sažet pregled svojih politika i metodologija transfernih cena i identifikujte i rešite sva visokorizična područja u vašim praksama. Obučite relevantne zaposlene kako bi razumeli politike i procedure, i budite spremni da opravdate svoje odluke i metodologije vezane za transferne cene. Tokom inspekcije, negujte kooperativan odnos sa poreskim organima, a nakon inspekcije pregledajte nalaze i sprovedite potrebne promene kako biste unapredili svoje prakse.

Angažovanje stručnjaka za transferne cene donosi brojne prednosti, uključujući osiguranje usklađenosti sa lokalnim i međunarodnim regulativama, čime se smanjuje rizik od poreskih inspekcija i kazni. Njihovo specijalizovano znanje o metodama transfernih cena i tržišnim praksama omogućava donošenje informisanih odluka i ublažavanje rizika.

Stručnjaci pomažu u pripremi pouzdane dokumentacije koja podržava princip „van dohvata ruke“ i sprovode detaljne analize uporedivosti kako bi transferne cene bile u skladu sa tržišnim standardima. Takođe pružaju strateške uvide za optimizaciju politika transfernih cena, poboljšavajući ukupnu poresku efikasnost i profitabilnost.

Sa globalnom perspektivom o regulativama, oni efikasno analiziraju složene prekogranične transakcije. Osim toga, mogu obučiti interne timove, zastupati kompaniju tokom sporova i uštedeti vreme i resurse na usklađivanje sa propisima. U celini, angažovanje stručnjaka za transferne cene doprinosi boljem donošenju odluka i smanjenju rizika za poslovanje.

Izbor odgovarajuće metode za određivanje transfernih cena zahteva uzimanje u obzir nekoliko ključnih faktora, uključujući prirodu transakcije, dostupnost pouzdanih uporedivih podataka i detaljnu funkcionalnu analizu ekonomskih aktivnosti, imovine i rizika povezanih sa transakcijama. Regulativni zahtevi i tržišni uslovi takođe imaju značajnu ulogu u izboru metode.

Pored toga, procena potencijalnih rizika povezanih sa svakom metodom i poređenje sa industrijskim praksama mogu pomoći u odabiru opcije koja je lakše odbranjiva. Uzimajući ove faktore u obzir, kompanije mogu odabrati najprikladniju metodu za transferne cene koja je usklađena sa njihovim okolnostima i regulatornim zahtevima.

Da biste smanjili rizik od poreskih kontrola vezanih za transferne cene, ključno je uspostaviti sveobuhvatnu i ažuriranu dokumentaciju koja podržava vaše politike transfernih cena. Redovno sprovodite samoprocene kako biste identifikovali potencijalne slabosti i angažujte stručnjake za transferne cene za dodatne smernice.

Koristite pouzdane podatke za uporedivost kako biste osigurali usklađenost sa tržišnim standardima i redovno pregledajte svoje strategije u skladu sa promenama u poslovanju. Obučavanje relevantnog osoblja o politikama transfernih cena dodatno će osigurati doslednu primenu ovih politika širom organizacije.